SELECTIVITY AND EFFICACY OF SOME HERBICIDES IN WEED CONTROL IN PROCESSING TOMATO

Abstract

Poljski ogled je postavljen na oglednom polju Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka, sa ciljem ispitivanja stepena selektivnosti prema paradajzu i efikasnosti određenih herbicidnih kombinacija na prisutne korove. Ogled je postavljen kao split plot u tri ponavljanja, pri čemu su glavne parcele bile vreme aplikacije herbicida, a za podparcele su uzeta 2 herbicidna tretmana kao I zakorovljena parcela. Kao glavni tretman uzete su dve varijante primene herbicida sa zemljišnim delovanjem. U prvoj varijanti a) rasad paradajza je prvo rasađen a nakon 4 dana je usledila aplikacija herbicida, dok je u drugoj varijanti b) prvo apliciran herbicid a nakon 4 dana je rasađen paradajz. Herbicidi primenjeni u ogledu bili su: 1) flurohloridon 500 g a.s. ha-1 + metobromuron 1000 g a.s. ha-1; 2) dimetenamid-P 864 g a.s. ha-1 + flurohloridon 500 g a.s. ha-1 i 3) zakorovljena parcela. Paradajz sorte SP-109 je rasađen u fenofazi 3 lista (BBCH 13) na razmaku od 0,5 x 0,25m. Veličina eksperimentalne parcele iznosila je 2,5 x 2 metara sa 4 reda paradajza, gde su dva prvo rasađena pa tretirana, a dva rasađena nakon tretiranja. Aplikacija herbicida obavljena je pomoću leđne akumulatorske prskalice Farm KF-16C-47 primenom Lechler IDK12002 rasprskivača, uz utrošak zaštitne tečnosti od 200L ha-1. Radni pritisak prilikom tretiranja bio je 276 kPa a brzina kretanja 4,56 km h-1. Nakon rasađivanja kao i nakon aplikacija herbicida usledilo je zalivanje, a ceo ogled je zalivan rasprskivačem protoka 10 L m-2 h-1. U ogledu je rađena determinacija korova, merena je njihova brojnost po kvadratnom metru kao i suva masa korova i suva masa useva. Uzorkovanje je rađeno 28 dana nakon aplikacije herbicida kada su uzorci sušeni u sušnici na 75⁰C do konstantne mase. U ogledu su bile prisutne vrste Echinochloa crus-galli (L) P. Beauv i Portulaca oleracea L. Najbolju efikasnost u suzbijanju E. crus-galli ispoljio je tretman 2) primenjen pre rasađivanja paradajza gde je brojnost bila 2,66 individua po kvadratnom metru a procenat redukcije suve mase iznosio je 81,50%, dok je najlošija efikasnost bila u tretmanu 1) primenjenom nakon rasađivanja paradajza gde je prosečna brojnost bila 6,67 individua po kvadratnom metru, a procenat redukcije suve mase 51,08%. Efikasnost tretmana 2) u suzbijanju vrste P. oleracea bila je 100%, dok je efikasnost tretmana 1) iznosila 88,08% pri prosečnoj brojnosti od 0,83 individua po kvadratnom metru primenjenom pre sadnje, odnosno 91,61% pri prosečnoj brojnosti od 0,17 individua po kvadratnom metru, primenjenom nakon sadnje. Bolju efikasnost u suzbijanju vrste E. crusgalli ispoljili su tretmani primenjeni pre sadnje, dok u suzbijanju vrste P. oleracea nije postojala statistički značajna razlika u efikasnosti. Oba tretmana su ispoljila fitotoksičnost, s tim da je veća fitotoksičnost zabeležena u varijantama kada je prvo urađen tretman a nakon toga rasađen paradajz. Najveći procenat redukcije suve mase paradajza zabeležen je u tretmanu 1) primenjenom pre sadnje 81,23% a najmanji u tretmanu 2) primenjenom nakon sadnje paradajza 52,43%. Ispitivani herbicidi ispoljili su različit stepen efikasnosti spram korovske vrste i načina primene, ali su ispoljili i značajan stepen fitotoksija. Zarad dobijanja pouzdanijih rezultata neophodno je ponoviti ogled I proširiti istraživanja tretiranjem paradajza kasnije nakon rasađivanja.

Abstract from the paper’s OpenAlex record; open copy licensed cc-by. Read at the source ↗

The text the model read, with the source record’s inline markup (italics, sub- and superscripts) rendered and its character entities decoded; quote offsets refer to the raw text.